Jedna beogradska razbojnička priča

Nedelja ujutro, sami centar grada, nigde nijednog policajca u patroli. Okolo se vrzmaju nasilnici, manijaci, drogirani, pijani, prostaci a policajci sede zavučeni u policijskim stanicama. Izgleda da je nedelja ujutro, termin rezervisan baš za tu najgoru bagru.

Nedelja je neradni dan, slabo ko prolazi kroz preterano prometnu Sremsku ulicu preko koje radnim danima tutnji i galopira narod prema Zelenom Vencu.
Prema centru grada se vraćaju, valjda preko Brankove ulice, iz pravca splavova obožavaoci jeftinih i primitivnih zabava i prpvoda.

U pekaru ulazi stranac i na engleskom jeziku moli za pomoć. Skoro plačnim glasom, objašnjava da su ga malopre napali i opljačkali. Uzeli su mu sve, novac, telefon, kartice, dokumente... Pita gde može da nađe policiju ili policijsku stanicu. Nedelja je ujutro, sami centar grada, a nigde nijednog policajca u patroli.
Pokušavamo ga smiriti i pomoći mu.
Ali kako mu objasniti, da je ovde pljačka najnormalnija pojava? Da se ovde ljudi svakodnevno pljačkaju na sve moguće načine i da njegov slučaj ne može biti nikakav izuzetak.

Stvarno misli da će mu policija vratiti opljačkane stvari? Da li je svestan da razbojnici koji su ga opljačkali, u najmanju ruku uradili su to u saradnji sa policijom, ako nisu i policajci lično?